Ispitivanje sluha - audiometrija
Sluh je senzorni modalitet koji omogućava prijem zvuka i govora, a time i razvoj govora i komunikacije, što čini čoveka jedinstvenim. Ispitivanje sluha ili audiometrija koristi se kako bi se utvrdilo ima li ispitanik uredan sluh ili postoji oštećenje sluha. Ukoliko postoji oštećenje sluha, pregledom i dijagnostičkom obradom utvrđuje se vrsta, mesto i težina oštećenja sluha.
Prema odnosu vazdušne i koštane provodljivosti, nagluvost može biti provodna ili perceptivna (senzorineuralna). Određivanje mesta oštećenja sluha ili topodijagnostika je preduslov za postavljanje ispravne dijagnoze i uspešno lečenje. Mesto oštećenja sluha može biti: spoljašnje uvo, srednje uvo, unutrašnje uvo, slušni živac i centralni deo slušnog puta (moždano stablo, subkortikalna jedra, moždana kora).
Postoji čitava baterija testova koju koristimo u audiometriji za određivanje vrste, mesta i stepena oštećenja sluha i to su:
- akumetrija, tonska audiometrija (TA)
- govorna audiometrija (GA)
- timpanometrija (TG)
- kohleostapedijalni refleks (STAR)
- otoakustička emisija (OAE)
- audiometrija evociranih potencijala moždanog stabla (BERA)
- supraliminarna audiometrija (SA) ABLB
- SISI
- Langenbeckov test
- TDT
Akumetrija, tonska audiometrija i govorna audiometrija spadaju u subjektivne metode, a ostale u objektivne metode. U ispitivanju oštećenja sluha možemo se služiti i drugim dijagnostčkim metodama, npr.ispitivanjem ravnoteže, imaging metodama (kompjuterska tomografija, magnetna rezonanca) i sl.
Podaci dostupni na našim stranicama su informativnog tipa i ne mogu biti zamena za lekarski pregled. Zato brigu za sopstveno zdravlje uvek poverite svom ličnom lekaru.